Savesnost

Savesnost se odnosi na način na koji kontrolišemo, regulišemo i usmeravamo svoje impulse.

Impulsi sami po sebi nisu loši; ponekad vremenski pritisak zahteva brzu odluku, a postupanje po prvom impulsu može biti delotvoran odgovor. Takođe, kada je reč o zabavi, a ne o poslu, spontano i impulsivno ponašanje može biti zabavno. Impulsivne osobe drugi mogu doživljavati kao živopisne, zabavne za druženje i šašave.

Ipak, postupanje po impulsu može na više načina dovesti do nevolja. Neki impulsi su antisocijalni. Nekontrolisani antisocijalni postupci ne samo da štete drugim članovima društva, već mogu izazvati i odmazdu prema onome ko ih čini. Drugi problem sa impulsivnim postupcima jeste to što često donose trenutnu nagradu, ali nepoželjne dugoročne posledice. Primeri uključuju preterano druženje koje dovodi do otkaza, uvredu koja prekida važan odnos ili korišćenje droga koje pružaju zadovoljstvo, a na kraju uništavaju zdravlje.

Impulsivno ponašanje, čak i kada nije ozbiljno destruktivno, značajno umanjuje delotvornost osobe. Impulsivno postupanje ne ostavlja prostora za razmatranje drugih mogućnosti, od kojih bi neke bile mudrije od impulsivnog izbora. Impulsivnost takođe odvlači ljude sa puta tokom projekata koji zahtevaju organizovan niz koraka ili faza. Postignuća impulsivne osobe su zato mala, razbacana i nedosledna.

Obeležje inteligencije, ono što potencijalno razdvaja ljude od ranijih oblika života, jeste sposobnost da se razmisli o budućim posledicama pre nego što se postupi po impulsu. Inteligentno delovanje podrazumeva razmatranje dugoročnih ciljeva, organizovanje i planiranje puta do tih ciljeva i istrajnost u njihovom ostvarivanju uprkos kratkotrajnim impulsima koji vuku na drugu stranu. Ideju da inteligencija uključuje kontrolu impulsa lepo obuhvata pojam razboritost, alternativni naziv za domen Savesnosti. Razborit znači i mudar i oprezan.

Osobe sa visokim rezultatom na skali Savesnosti drugi zaista doživljavaju kao inteligentne. Prednosti visoke savesnosti su očigledne. Savesne osobe izbegavaju nevolje i postižu visok nivo uspeha kroz svrsishodno planiranje i istrajnost. Drugi ih takođe pozitivno doživljavaju kao inteligentne i pouzdane. Sa negativne strane, mogu biti kompulsivni perfekcionisti i radoholičari. Štaviše, izrazito savesne osobe mogu delovati kruto i dosadno.

Nesavesne osobe mogu biti kritikovane zbog nepouzdanosti, nedostatka ambicije i nepoštovanja pravila, ali će doživeti mnoga kratkotrajna zadovoljstva i niko ih nikada neće nazvati krutima.

Samoefikasnost

Samoefikasnost opisuje poverenje u sopstvenu sposobnost da se stvari ostvare. Osobe sa visokim rezultatom veruju da imaju inteligenciju (zdrav razum), motivaciju i samokontrolu potrebne za postizanje uspeha. Osobe sa niskim rezultatom ne osećaju se delotvorno i mogu imati osećaj da ne upravljaju sopstvenim životom.

Urednost

Osobe sa visokim rezultatom na urednosti dobro su organizovane. Vole da žive po rutinama i rasporedima. Prave liste i planove. Osobe sa niskim rezultatom obično su neorganizovane i rasute.

Osećaj dužnosti

Ova skala odražava snagu osećaja dužnosti i obaveze kod osobe. Oni sa visokim rezultatom na ovoj skali imaju snažan osećaj moralne obaveze. Oni sa niskim rezultatom ugovore, pravila i propise doživljavaju kao preterano sputavajuće. Drugi ih verovatno vide kao nepouzdane ili čak neodgovorne.

Težnja ka postignuću

Osobe sa visokim rezultatom na ovoj skali naporno teže izvrsnosti. Želja da budu prepoznate kao uspešne drži ih na putu ka visokim ciljevima. Često imaju snažan osećaj pravca u životu, ali izuzetno visoki rezultati mogu značiti preteranu usmerenost na jedno i opsednutost poslom. Osobe sa niskim rezultatom zadovoljne su da se provuku sa minimalnim radom i drugi ih mogu doživljavati kao lenje.

Samodisciplina

Samodisciplina, ono što mnogi nazivaju snagom volje, odnosi se na sposobnost da se istraje u teškim ili neprijatnim zadacima dok se ne završe. Osobe sa visokom samodisciplinom uspevaju da savladaju otpor prema započinjanju zadataka i ostaju na pravom putu uprkos ometanjima. Osobe sa niskom samodisciplinom odlažu obaveze i slabo ih privode kraju, često ne završavajući zadatke, čak ni one koje veoma žele da završe.

Opreznost

Opreznost opisuje sklonost da se mogućnosti promisle pre nego što se deluje. Osobe sa visokim rezultatom na skali Opreznosti ne žure sa donošenjem odluka. Osobe sa niskim rezultatom često kažu ili urade prvo što im padne na pamet, bez razmatranja drugih mogućnosti i verovatnih posledica tih mogućnosti.