Neuroticizam

Neuroticizam se odnosi na sklonost doživljavanju negativnih osećanja.

Frojd je prvobitno koristio pojam neuroza da opiše stanje obeleženo psihičkom uznemirenošću, emocionalnom patnjom i nesposobnošću da se delotvorno izađe na kraj sa uobičajenim zahtevima života. Smatrao je da svako pokazuje neke znake neuroze, ali da se razlikujemo po stepenu patnje i konkretnim simptomima uznemirenosti. Danas se neuroticizam odnosi na sklonost doživljavanju negativnih osećanja.

Osobe sa visokim rezultatom na Neuroticizmu mogu doživljavati prvenstveno jedno konkretno negativno osećanje, kao što su anksioznost, ljutnja ili depresija, ali će verovatno doživljavati više ovih emocija.

Ljudi sa visokim neuroticizmom emocionalno su reaktivni. Emocionalno reaguju na događaje koji na većinu ljudi ne bi uticali, a njihove reakcije obično su intenzivnije od uobičajenih. Skloniji su da obične situacije tumače kao preteće, a manje frustracije kao beznadežno teške.

Njihove negativne emocionalne reakcije obično traju neobično dugo, što znači da su često lošeg raspoloženja. Ovi problemi u regulisanju emocija mogu umanjiti sposobnost neurotične osobe da jasno razmišlja, donosi odluke i delotvorno se nosi sa stresom.

Anksioznost

Sistem „bori se ili beži“ u mozgu anksioznih osoba aktivira se prelako i prečesto. Zato ljudi sa visokom anksioznošću često imaju osećaj da će se dogoditi nešto opasno. Mogu se plašiti konkretnih situacija ili biti uopšteno plašljivi. Osećaju se napeto, uznemireno i nervozno. Osobe sa niskom Anksioznošću uglavnom su smirene i neustrašive.

Ljutnja

Osobe sa visokim rezultatom na Ljutnji osećaju bes kada stvari ne idu po njihovom. Osetljive su na to da li se prema njima postupa pravedno i osećaju ogorčenost i gorčinu kada misle da su prevarene. Ova skala meri sklonost da se oseća ljutnja; da li će osoba izraziti iritaciju i neprijateljstvo zavisi od njenog nivoa Saradljivosti. Osobe sa niskim rezultatom ne ljute se često ni lako.

Depresija

Ova skala meri sklonost da se oseća tuga, potištenost i obeshrabrenost. Osobama sa visokim rezultatom nedostaje energija i teško im je da započnu aktivnosti. Osobe sa niskim rezultatom uglavnom su oslobođene ovih depresivnih osećanja.

Socijalna nelagodnost

Osobe sa izraženom socijalnom nelagodnošću osetljive su na to šta drugi misle o njima. Zbog brige od odbacivanja i ismevanja osećaju se stidljivo i neprijatno u društvu drugih. Lako se postide i često osećaju sram. Njihov strah da će ih drugi kritikovati ili im se podsmevati preuveličan je i nerealan, ali njihova nespretnost i nelagodnost mogu taj strah pretvoriti u samoispunjavajuće proročanstvo. Nasuprot tome, osobe sa niskim rezultatom ne pate od pogrešnog utiska da ih svi posmatraju i procenjuju. Ne osećaju nervozu u društvenim situacijama.

Neumerenost

Neumerene osobe osećaju snažne žudnje i porive kojima teško odolevaju. Obično su usmerene na kratkoročna zadovoljstva i nagrade, a ne na dugoročne posledice. Osobe sa niskim rezultatom ne doživljavaju snažne, neodoljive žudnje i zato nisu u iskušenju da preteruju.

Ranjivost

Osobe sa visokim rezultatom na Ranjivosti pod pritiskom ili stresom doživljavaju paniku, zbunjenost i bespomoćnost. Osobe sa niskim rezultatom u stresu su pribranije, samopouzdanije i jasnije razmišljaju.