Otvorenost

Otvorenost ka iskustvu opisuje dimenziju kognitivnog stila koja razlikuje maštovite, kreativne ljude od prizemnih, konvencionalnih ljudi.

Otvoreni ljudi su intelektualno radoznali, cene umetnost i osetljivi su na lepotu. U poređenju sa zatvorenim ljudima, obično su svesniji svojih osećanja. Skloni su da razmišljaju i deluju na individualistički i nekonformistički način. Intelektualci po pravilu postižu visoke rezultate na Otvorenosti ka iskustvu; zato se ovaj faktor naziva i Kultura ili Intelekt.

Ipak, Intelekt je verovatno najbolje posmatrati kao jedan aspekt otvorenosti ka iskustvu. Rezultati na Otvorenosti ka iskustvu samo su umereno povezani sa godinama školovanja i rezultatima na standardnim testovima inteligencije.

Još jedna odlika otvorenog kognitivnog stila jeste lakoća razmišljanja u simbolima i apstrakcijama koje su daleko od konkretnog iskustva. U zavisnosti od konkretnih intelektualnih sposobnosti pojedinca, ovo simboličko mišljenje može imati oblik matematičkog, logičkog ili geometrijskog razmišljanja, umetničke i metaforičke upotrebe jezika, komponovanja ili izvođenja muzike, ili neke od brojnih vizuelnih i izvođačkih umetnosti.

Ljudi sa niskim rezultatom na otvorenosti ka iskustvu obično imaju uža, uobičajena interesovanja. Više vole jednostavno, direktno i očigledno nego složeno, dvosmisleno i suptilno. Umetnost i nauku mogu posmatrati sa nepoverenjem, smatrajući ih nerazumljivim ili bez praktične koristi. Zatvoreni ljudi više vole poznato nego novo; konzervativni su i opiru se promenama.

Psiholozi, koji su i sami često otvoreni ka iskustvu, otvorenost nekad predstavljaju kao zdraviju ili zreliju. Međutim, otvoren i zatvoren stil razmišljanja korisni su u različitim okruženjima. Intelektualni stil otvorene osobe može dobro poslužiti profesoru, ali istraživanja su pokazala da je zatvoreno razmišljanje povezano sa boljim radnim učinkom u policiji, prodaji i nizu uslužnih zanimanja.

Mašta

Maštovitim osobama stvarni svet često deluje previše običan i jednoličan. Oni sa visokim rezultatom na ovoj skali koriste fantaziju kao način da stvore bogatiji i zanimljiviji svet. Oni sa niskim rezultatom na ovoj skali više su okrenuti činjenicama nego mašti.

Umetnička interesovanja

Osobe sa visokim rezultatom na ovoj skali vole lepotu, kako u umetnosti tako i u prirodi. Lako se uživljavaju i udubljuju u umetnička i prirodna dešavanja. Ne moraju nužno biti umetnički obrazovane ili talentovane, iako će mnoge biti. Ono što određuje ovu skalu jeste interesovanje za prirodnu i stvorenu lepotu i njeno cenjenje. Osobe sa niskim rezultatom nemaju izražen estetski senzibilitet ni interesovanje za umetnost.

Emocionalnost

Osobe sa visokim rezultatom na Emocionalnosti imaju dobar pristup sopstvenim osećanjima i svesne su ih. Osobe sa niskim rezultatom manje su svesne svojih osećanja i obično ne izražavaju emocije otvoreno.

Avanturizam

Osobe sa visokim rezultatom na avanturizmu željne su da isprobaju nove aktivnosti, putuju u strane zemlje i dožive različite stvari. Poznato i rutina su im dosadni, pa će krenuti novim putem kući samo zato što je drugačiji. Osobe sa niskim rezultatom obično se osećaju nelagodno kada dođe do promena i više vole poznate rutine.

Intelekt

Intelekt i umetnička interesovanja dva su najvažnija, središnja aspekta otvorenosti ka iskustvu. Osobe sa visokim rezultatom na Intelektu vole da se poigravaju idejama. Otvorene su prema novim i neobičnim idejama i vole da raspravljaju o intelektualnim pitanjima. Uživaju u zagonetkama, mozgalicama i logičkim problemima. Osobe sa niskim rezultatom na Intelektu radije se bave ljudima ili stvarima nego idejama. Intelektualne vežbe smatraju gubljenjem vremena. Intelekt ne treba izjednačavati sa inteligencijom. Intelekt je intelektualni stil, a ne intelektualna sposobnost, iako osobe sa visokim rezultatom na Intelektu postižu nešto bolje rezultate na standardizovanim testovima inteligencije od osoba sa niskim Intelektom.

Liberalizam

Psihološki liberalizam označava spremnost da se dovedu u pitanje autoritet, konvencije i tradicionalne vrednosti. U svom najekstremnijem obliku, psihološki liberalizam može predstavljati čak i otvoreno neprijateljstvo prema pravilima, saosećanje sa onima koji krše zakon i ljubav prema dvosmislenosti, haosu i neredu. Psihološki konzervativci više vole sigurnost i stabilnost koje donosi pridržavanje tradicije. Psihološki liberalizam i konzervativizam nisu isto što i politička pripadnost, ali svakako naginju pojedince ka određenim političkim strankama.