Ovako izgleda poređenje.

Otvoreni ljudi su intelektualno radoznali, cene umetnost i osetljivi su na lepotu. U poređenju sa zatvorenim ljudima, obično su svesniji svojih osećanja. Skloni su da razmišljaju i deluju na individualistički i nekonformistički način. Intelektualci po pravilu postižu visoke rezultate na Otvorenosti ka iskustvu; zato se ovaj faktor naziva i Kultura ili Intelekt.

Ipak, Intelekt je verovatno najbolje posmatrati kao jedan aspekt otvorenosti ka iskustvu. Rezultati na Otvorenosti ka iskustvu samo su umereno povezani sa godinama školovanja i rezultatima na standardnim testovima inteligencije.

Još jedna odlika otvorenog kognitivnog stila jeste lakoća razmišljanja u simbolima i apstrakcijama koje su daleko od konkretnog iskustva. U zavisnosti od konkretnih intelektualnih sposobnosti pojedinca, ovo simboličko mišljenje može imati oblik matematičkog, logičkog ili geometrijskog razmišljanja, umetničke i metaforičke upotrebe jezika, komponovanja ili izvođenja muzike, ili neke od brojnih vizuelnih i izvođačkih umetnosti.

Ljudi sa niskim rezultatom na otvorenosti ka iskustvu obično imaju uža, uobičajena interesovanja. Više vole jednostavno, direktno i očigledno nego složeno, dvosmisleno i suptilno. Umetnost i nauku mogu posmatrati sa nepoverenjem, smatrajući ih nerazumljivim ili bez praktične koristi. Zatvoreni ljudi više vole poznato nego novo; konzervativni su i opiru se promenama.

Psiholozi, koji su i sami često otvoreni ka iskustvu, otvorenost nekad predstavljaju kao zdraviju ili zreliju. Međutim, otvoren i zatvoren stil razmišljanja korisni su u različitim okruženjima. Intelektualni stil otvorene osobe može dobro poslužiti profesoru, ali istraživanja su pokazala da je zatvoreno razmišljanje povezano sa boljim radnim učinkom u policiji, prodaji i nizu uslužnih zanimanja.

Impulsi sami po sebi nisu loši; ponekad vremenski pritisak zahteva brzu odluku, a postupanje po prvom impulsu može biti delotvoran odgovor. Takođe, kada je reč o zabavi, a ne o poslu, spontano i impulsivno ponašanje može biti zabavno. Impulsivne osobe drugi mogu doživljavati kao živopisne, zabavne za druženje i šašave.

Ipak, postupanje po impulsu može na više načina dovesti do nevolja. Neki impulsi su antisocijalni. Nekontrolisani antisocijalni postupci ne samo da štete drugim članovima društva, već mogu izazvati i odmazdu prema onome ko ih čini. Drugi problem sa impulsivnim postupcima jeste to što često donose trenutnu nagradu, ali nepoželjne dugoročne posledice. Primeri uključuju preterano druženje koje dovodi do otkaza, uvredu koja prekida važan odnos ili korišćenje droga koje pružaju zadovoljstvo, a na kraju uništavaju zdravlje.

Impulsivno ponašanje, čak i kada nije ozbiljno destruktivno, značajno umanjuje delotvornost osobe. Impulsivno postupanje ne ostavlja prostora za razmatranje drugih mogućnosti, od kojih bi neke bile mudrije od impulsivnog izbora. Impulsivnost takođe odvlači ljude sa puta tokom projekata koji zahtevaju organizovan niz koraka ili faza. Postignuća impulsivne osobe su zato mala, razbacana i nedosledna.

Obeležje inteligencije, ono što potencijalno razdvaja ljude od ranijih oblika života, jeste sposobnost da se razmisli o budućim posledicama pre nego što se postupi po impulsu. Inteligentno delovanje podrazumeva razmatranje dugoročnih ciljeva, organizovanje i planiranje puta do tih ciljeva i istrajnost u njihovom ostvarivanju uprkos kratkotrajnim impulsima koji vuku na drugu stranu. Ideju da inteligencija uključuje kontrolu impulsa lepo obuhvata pojam razboritost, alternativni naziv za domen Savesnosti. Razborit znači i mudar i oprezan.

Osobe sa visokim rezultatom na skali Savesnosti drugi zaista doživljavaju kao inteligentne. Prednosti visoke savesnosti su očigledne. Savesne osobe izbegavaju nevolje i postižu visok nivo uspeha kroz svrsishodno planiranje i istrajnost. Drugi ih takođe pozitivno doživljavaju kao inteligentne i pouzdane. Sa negativne strane, mogu biti kompulsivni perfekcionisti i radoholičari. Štaviše, izrazito savesne osobe mogu delovati kruto i dosadno.

Nesavesne osobe mogu biti kritikovane zbog nepouzdanosti, nedostatka ambicije i nepoštovanja pravila, ali će doživeti mnoga kratkotrajna zadovoljstva i niko ih nikada neće nazvati krutima.

Ekstraverti uživaju u društvu ljudi, puni su energije i često doživljavaju pozitivne emocije. Obično su entuzijastične osobe orijentisane na akciju, koje će na prilike za uzbuđenje verovatno reći „Da!“ ili „Idemo!“. U grupama vole da pričaju, da se nametnu i da privuku pažnju na sebe.

Introvertima nedostaju živahnost, energija i nivo aktivnosti ekstraverata. Obično su tihi, nenametljivi, promišljeni i povučeni iz društvenog sveta. Njihov manjak društvene angažovanosti ne treba tumačiti kao stidljivost ili depresiju; introvertu je jednostavno potrebno manje stimulacije nego ekstravertu i više voli da bude sam.

Nezavisnost i uzdržanost introverta ponekad se pogrešno tumače kao neljubaznost ili arogancija. U stvarnosti, introvert sa visokim rezultatom na dimenziji saradljivosti neće tražiti društvo drugih, ali će biti veoma prijatan kada mu neko priđe.

Zato su obzirne, ljubazne, velikodušne, uslužne i spremne da svoje interese usklade sa interesima drugih. Saradljivi ljudi imaju i optimističan pogled na ljudsku prirodu. Veruju da su ljudi u osnovi pošteni, pristojni i vredni poverenja.

Nesaradljive osobe stavljaju sopstveni interes iznad dobrih odnosa sa drugima. Uglavnom ih ne zanima dobrobit drugih, pa se retko zalažu za druge ljude. Ponekad ih skepticizam prema tuđim motivima čini sumnjičavima, neljubaznima i nekooperativnima.

Saradljivost je očigledno prednost za sticanje i održavanje popularnosti. Saradljivi ljudi su omiljeniji od nesaradljivih. S druge strane, saradljivost nije korisna u situacijama koje zahtevaju teške ili potpuno objektivne odluke. Nesaradljivi ljudi mogu biti odlični naučnici, kritičari ili vojnici.

Frojd je prvobitno koristio pojam neuroza da opiše stanje obeleženo psihičkom uznemirenošću, emocionalnom patnjom i nesposobnošću da se delotvorno izađe na kraj sa uobičajenim zahtevima života. Smatrao je da svako pokazuje neke znake neuroze, ali da se razlikujemo po stepenu patnje i konkretnim simptomima uznemirenosti. Danas se neuroticizam odnosi na sklonost doživljavanju negativnih osećanja.

Osobe sa visokim rezultatom na Neuroticizmu mogu doživljavati prvenstveno jedno konkretno negativno osećanje, kao što su anksioznost, ljutnja ili depresija, ali će verovatno doživljavati više ovih emocija.

Ljudi sa visokim neuroticizmom emocionalno su reaktivni. Emocionalno reaguju na događaje koji na većinu ljudi ne bi uticali, a njihove reakcije obično su intenzivnije od uobičajenih. Skloniji su da obične situacije tumače kao preteće, a manje frustracije kao beznadežno teške.

Njihove negativne emocionalne reakcije obično traju neobično dugo, što znači da su često lošeg raspoloženja. Ovi problemi u regulisanju emocija mogu umanjiti sposobnost neurotične osobe da jasno razmišlja, donosi odluke i delotvorno se nosi sa stresom.